Važne informacije za penzionere u Novom Sadu i Hrvatskoj: Povećanje garantovane minimalne naknade
U poslednje vreme, teme vezane za prava penzionera i socijalnu pravdu postaju sve važnije i aktuelnije. Jedna od takvih vesti dolazi iz Novog Sada, gde je Pokrajinski fond najavio značajne promene koje će se desiti 3. marta. Ove promene su usko povezane s povećanjem garantovane minimalne naknade za penzionere iz Hrvatske, što predstavlja veliki korak ka poboljšanju životnog standarda za najugroženije starije osobe. Penzioneri su često zaboravljena kategorija u našem društvu, a ovakvi koraci ukazuju na to da se njihova situacija konačno prepoznaje.
Tokom nedavne emisije na N1 televiziji, narodna advokatica Tena Šimonović Einwalter iznela je važne informacije o zaštiti ljudskih prava, naglašavajući kako je zaštita ljudskih prava obaveza države. Ona se posebno fokusirala na starije osobe koje žive same i čiji su resursi ograničeni. Nažalost, mnogi od ovih pojedinaca suočavaju se s izazovima svakodnevnog života koji daleko nadmašuju ono što su ikada mogli zamisliti. Ova situacija naglašava potrebu za većom pažnjom društva, a povećanje garantovane minimalne naknade predstavlja ključni korak ka obezbeđivanju bolje socijalne sigurnosti ovih pojedinaca.
Trenutni uslovi za starije osobe
Prema zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva među starijim osobama u 2023. godini iznosi čak 34%, dok je za žene ta cifra još i veća – 39%. Ove brojke su alarmantne, a posebno zabrinjava podatak da stopa rizika od siromaštva za starije osobe koje žive same dostiže čak 60%. To znači da svaka druga starija osoba bez podrške živi u siromaštvu, što postavlja pitanje – kako obezbediti bolju budućnost za ovu populaciju? Ovo ukazuje na potrebu hitnog delovanja i reformi u sistemu socijalne zaštite.
Povećanje garantovane minimalne naknade
Advokatica Šimonović Einwalter je izjavila kako trenutni iznosi garantovane minimalne naknade ne prate porast troškova života. Starija osoba koja živi sama u ovom trenutku prima 208 evra, što je, u poređenju sa praga siromaštva, daleko od dovoljnog. Ova suma nije dovoljna za pokrivanje osnovnih životnih potreba, kao što su hrana, stanovanje i zdravstvena zaštita. Bez povećanja tih naknada, ovi pojedinci će i dalje ostati u siromaštvu, što je neprihvatljivo s obzirom na njihove osnovne životne potrebe. Kako bi se prevazišli ovi izazovi, neophodno je razmisliti o održivim rešenjima koja bi obezbedila stabilnost i sigurnost starijim osobama.
Preporuke za buduće korake
Šimonović Einwalter je naglasila potrebu za sprovođenjem detaljne analize trenutne situacije kako bi se identifikovale mere koje bi mogle da pomognu u smanjenju siromaštva među starijom populacijom. Njene preporuke uključuju i ukidanje rada za opšte dobro bez naknade, što bi dodatno opteretilo najugroženije grupe. Podrška starijima je ključna i država mora preuzeti odgovornost za njihove potrebe. Takođe, važno je uključiti i lokalne zajednice u ove procese kako bismo osigurali da svi stariji građani imaju pristup neophodnim resursima. Ovaj pristup može uključivati pružanje informacija, saveta i podrške kako bi se starije osobe oslobodile barijera koje im otežavaju svakodnevni život.
Širi kontekst i budućnost penzija u Hrvatskoj
Osim povećanja garantovane minimalne naknade, penzioneri u Hrvatskoj mogu očekivati i povećanje svojih penzija. Ovo je odlična vest, posebno u svetlu sve većih troškova života koje su mnoge starije osobe prinuđene da trpe. Suočeni s rastućim troškovima zdravstva, hrane i stanovanja, penzioneri ne mogu sebi priuštiti luksuz da budu neinformisani. Iako je povećanje penzija korak u pravom smeru, postoje sumnje da li će to biti dovoljno da se pokriju svi rastući troškovi. Pitanje koje se postavlja jeste da li će ta povećanja biti prilagođena realnim potrebama penzionera. U tom smislu, važno je pratiti ove promene i osigurati da odgovaraju stvarnom životu ljudi.
U svetlu svih ovih promena i preporuka, važno je da penzioneri i dalje budu informisani o svojim pravima i mogućnostima. U tom smislu, podrška organizacija koje se bave pravima penzionera može biti od izuzetnog značaja. Različite nevladine organizacije, kao i udruženja penzionera, mogu pružiti korisne informacije i resurse kako bi penzioneri bili svesni svojih prava. Uloga medija je takođe ključna kako bi se osiguralo da ove informacije dopru do onih kojima su najpotrebnije.
Na kraju, borba za prava starijih osoba i njihovu socijalnu sigurnost nije samo pitanje pravde, već i pitanje dostojanstva. Osiguranje osnovnih potreba za život, kao što su hrana, stanovanje i zdravstvena zaštita, mora biti prioritet za svaku društvenu zajednicu. U ovom kontekstu, promene koje se najavljuju, iako dobrodošle, moraju biti samo prvi korak ka pravednijem i održivijem sistemu podrške za starije građane. Uključivanje starijih osoba u procese donošenja odluka može dodatno unaprediti njihove uslove i omogućiti im da aktivno učestvuju u društvenim tokovima, čime će njihova vozna prava postati još jača i jasnija.
