”Doživeo je veliku traumu…” Oglasila se majka dečaka koga je školski drugar gurnuo niz stepenice

Tragičan Incident u OŠ “Vuk Karadžić”: Posledice Vršnjačkog Nasilja

U osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Šapcu, nedavni incident koji se dogodio 20. maja 2025. godine ponovo je pokrenuo važne diskusije o vršnjačkom nasilju i njegovim posljedicama. Sedmogodišnji dečak, koji je bio žrtva nasilja od strane vršnjaka, doživeo je ozbiljne povrede prilikom pada niz stepenice. Ova tragedija ne samo da je ostavila fizičke ožiljke na dečaku, već je i duboko uticala na njegovo mentalno zdravlje, što će zahtevati dodatnu podršku i terapiju. Ovaj slučaj nije samo pitanje pojedinca, već i šireg društvenog problema koji zahteva hitnu pažnju.

Reakcija porodice i nastavak lečenja

Prema rečima njegove majke, Bojane Nađ, dečak je pušten na kućno lečenje, ali je i dalje u psihološkom šoku zbog onoga što je doživeo. “Sinoć je pušten na kućno lečenje, ali se i dalje suočava s velikim traumama. Trudim se da kroz razgovore sa psihologom pomognem svom detetu da prevaziđe strahove”, izjavila je Bojana. Njena posvećenost i briga za dečaka su očigledne, a ona ističe da je veoma važno da se deca ne plaše škole i da se osjećaju sigurno u svom okruženju.

Ova situacija je podstakla i druge roditelje da preispitaju sigurnost svojih mališana u školama. Na sastancima roditeljskih saveta, mnogi su otvoreno razgovarali o svojim strahovima i neizvesnostima, ističući kako se vršnjačko nasilje često neprimećuje sve dok ne dođe do ozbiljnog incidenta. Ovaj incident dodatno naglašava potrebu za edukacijom i otvorenom komunikacijom među roditeljima.

Teške posledice traume

Dečakovo zdravstveno stanje se pogoršalo, što je dovelo do njegovog ponovnog zadržavanja u bolnici na posmatranju. “On je veoma uplašen i ima neurološke probleme, zbog čega je neophodno dodatno ispitivanje”, rekla je njegova majka. Ova izjava dodatno naglašava ozbiljnost situacije i potrebu za sveobuhvatnim pristupom lečenju. Posledice vršnjačkog nasilja često su dublje od fizičkih povreda, a mentalno zdravlje mladih može trpeti dugoročne efekte. Poremećaji sna, anksioznost i strah od povratka u školu su samo neki od simptoma koje žrtve nasilja mogu iskusiti.

Specijalisti upozoravaju da se te posledice ne manifestuju odmah, već mogu postati vidljive tek nakon nekoliko meseci ili čak godina. Često se dešava da deca, iako fizički ozdravljaju, ostaju emotivno traumatizovana, što ih može pratiti tokom čitavog života. Prava podrška i terapija u ovom trenutku su ključni za oporavak.

Školski odgovor na incident

Direktorka OŠ “Vuk Karadžić”, Mirjana Pakić, izjavila je da škola sprovodi sve potrebne procedure u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u slučaju nasilja. Ovaj incident je dodatno istakao potrebu za aktivnijim pristupom u obrazovanju i prevenciji nasilja. “Škola je obavezna da reaguje na svaki oblik nasilja, a mi se trudimo da obezbedimo sigurnije okruženje za sve učenike”, naglasila je Pakić.

Uz to, škola planira organizovati dodatne radionice i seminare o vršnjačkom nasilju, kako za učenike, tako i za roditelje. Ovakvi programi mogu pomoći u razumevanju problema i pružiti potrebne alate za prevenciju. U saradnji sa stručnjacima iz oblasti psihologije, OŠ “Vuk Karadžić” namerava pružiti podršku svim učenicima koji se suočavaju sa sličnim izazovima.

Širi kontekst vršnjačkog nasilja

Incidenci poput ovog u Šapcu nisu jedinstveni; vršnjačko nasilje postaje sve veći problem u školama širom regiona. Njegove posledice su dalekosežne i mogu imati dugoročne posledice na mentalno zdravlje žrtava. Istraživanja pokazuju da deca koja dožive nasilje često razvijaju anksioznost, depresiju i probleme sa samopouzdanjem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, vršnjačko nasilje je jedan od vodećih uzroka emocionalnih poremećaja među decom.

Zbog toga je važno da se škole, roditelji i zajednica okupe kako bi se stvorili sigurniji i podržavajući uslovi za decu. Osim edukacije, potrebno je i aktivno učestvovati u stvaranju preventivnih mjera koje će se baviti uzrocima nasilja. Ovakvi pristupi mogu uključivati rad na emocionalnoj inteligenciji dece, razvijanje veština rešavanja konflikata, kao i poticanje empatije među vršnjacima.

Uloga roditelja i zajednice

Roditelji igraju ključnu ulogu u prevenciji vršnjačkog nasilja. Otvorena komunikacija sa decom i aktivno praćenje njihovog emocionalnog stanja može pomoći u prepoznavanju znakova nasilja ili mentalne uznemirenosti. Redovni razgovori o njihovom danu, prijateljima i osećanjima mogu dati dragocene informacije o potencijalnim problemima. Pored toga, zajednica takođe može doprineti stvaranju bezbednih sredina kroz edukaciju o nasilju, organizovanje radionica za decu i podržavanje školskih programa usmerenih ka prevenciji nasilja. U saradnji s lokalnim organizacijama, roditeljske grupe mogu promovisati događaje i aktivnosti koje podstiču prijateljstvo i saradnju među decom. Takve aktivnosti mogu uključivati sportske igre, kreativne radionice ili edukativne izlete. Učeći decu da razvijaju pozitivne interakcije, smanjujemo rizik od nasilnog ponašanja.

Zaključak: Potrebna je hitna akcija

Incident u OŠ “Vuk Karadžić” je još jedan u nizu tragičnih slučajeva koji upućuju na hitnu potrebu za rešenjem problema vršnjačkog nasilja u školama. Mnogi stručnjaci ukazuju na to da je edukacija ključna, kako za decu, tako i za roditelje i učitelje. Postoji potreba za razvijanjem programa koji će pomoći deci da prepoznaju, izbegnu i reše konflikte bez nasilja. Kroz zajedničke napore svih aktera, možemo stvoriti sigurnije i zdravije obrazovno okruženje za našu decu. Svaka škola mora postati mesto gde se osećaju sigurno, gde mogu učiti i rasti bez straha, a to je odgovornost koju svi delimo.