Problem alkoholizma u Srbiji: Zabrinjavajući trendovi i potrebna pomoć
U Srbiji je alkoholizam postao ozbiljan društveni problem, sa više od 200.000 registrovanih slučajeva. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je stvarni broj mnogo veći, jer mnogi ljudi ne prijavljuju svoj problem. Statistika pokazuje da prosečan građanin Srbije godišnje unese 11 litara čistog alkohola, što ovu zemlju svrstava među vodeće u Evropi po potrošnji alkohola. Ovaj alarmantni trend posebno zabrinjava kada se pogleda situacija među mladima; više od 50% osnovaca i srednjoškolaca već ima iskustvo sa alkoholom, dok 20% mladih konzumira alkohol u tolikim količinama da dolazi do stanja potpune opijenosti. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za prevencijom i edukacijom, kako bi se sprečila dalja eskalacija problema.
I pored ozbiljnosti problema, manje od 2% osoba koje pate od alkoholizma traži pomoć, što postavlja pitanje svesti i razumijevanja ovog poremećaja u društvu. O ovoj temi razgovarali su stručnjaci u emisiji Kurir televizije, gde su dr Tamara Milovanović, specijalista interne medicine i gastroenterolog, psiholog i psihoterapeut Marija Jovanović, i Perica Zailac, koji se nalazi u procesu lečenja od alkoholizma, izneli svoja mišljenja i iskustva. Njihova razmatranja ukazala su na ključne aspekte ovog problema, uključujući prepoznavanje zavisnosti i dostupnost terapije.
Korekcija percepcije o alkoholizmu
Psihoterapeutkinja Marija Jovanović istakla je da mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu o tome šta znači biti alkoholičar. “Često čujemo izjave poput: ‘Ne padao sam po ulici, ne pijem svaki dan, pa valjda nemam problem.'” Međutim, stanje opijenosti može se manifestovati kroz svaku promenu svesti, bez obzira na to koliko je blaga ili teška,” objasnila je ona. Ova predrasuda može imati ozbiljne posledice, jer ljudi često ne traže pomoć dok ne dođe do ozbiljnijih zdravstvenih problema. U mnogim slučajevima, ljudi koji konzumiraju alkohol godinama zapravo pokušavaju da ublaže simptome depresije ili anksioznosti, a da toga nisu ni svesni. Ova dinamika može dodatno otežati prepoznavanje problema i pristup odgovarajućem lečenju.
Opasnosti konzumacije alkohola među mladima
Jedan od ključnih problema je što se mladi često odlučuju na konzumaciju alkohola u društvenim situacijama, ne uviđajući ozbiljnost posledica, posebno kada se radi o vožnji pod uticajem. Dr Milovanović naglašava da alkohol štetno deluje na sve organe u telu, a posebno na jetru. “Pacijenti se najčešće javljaju tek kada se pojave ozbiljni simptomi, kao što su žutilo, povraćanje krvi ili otoci. Tada je bolest već uznapredovala,” ističe ona. Na primer, prema nekim istraživanjima, svake godine se beleži porast broja saobraćajnih nesreća uzrokovanih vožnjom pod uticajem alkohola, što dodatno naglašava potrebu za edukacijom mladih. U tom kontekstu, važno je osnažiti preventivne programe u školama i zajednicama koji će informisati mlade o rizicima koji dolaze s alkoholisom.
Individulna otpornost na alkohol
Dr Milovanović dalje objašnjava da nije svaka osoba podjednako podložna problemima izazvanim alkoholom. “Neki pojedinci mogu piti godinama bez vidljivih promena u ponašanju, ali to ne znači da njihovi organi nisu ozbiljno oštećeni,” dodaje ona. Ova individualna otpornost na alkohol može stvoriti iluziju sigurnosti, a često vodi do kasnog prepoznavanja problema. Na primer, ljudi koji imaju genetsku predispoziciju prema alkoholu mogu razviti zavisnost brže od onih koji nemaju takvu istoriju. Stoga je važno naglasiti koliko je individualni pristup suštinski u procesu oporavka.
Iskustvo oporavka: Perica Zailac
Perica Zailac, koji se trenutno leči od alkoholizma, podelio je svoje lično iskustvo: “Znao sam da imam problem, ali sam dugo pokušavao sam da ga rešim. Na početku je to bila mladalačka nepromišljenost, a kasnije navika koja je prerasla u zavisnost. Najteži deo je bio priznati sebi da mi treba pomoć.” Uz podršku svoje porodice, odlučio je potražiti stručnu pomoć, što mu je omogućilo da započne put ka ozdravljenju. Ova priča ukazuje na značaj samopouzdanja kod pojedinaca koji se bore s zavisnošću i važnost socijalne podrške. Takođe, važno je napomenuti da je potražnja za stručnom pomoći ključni korak ka ozdravljenju, koji mnogi propuštaju zbog stida ili straha od osude.
Uloga porodice u procesu lečenja
Psihoterapeutkinja Jovanović naglašava koliko je važno uključiti celu porodicu u proces lečenja. “Zavisnost nije samo lična stvar; svi koji su bliski osobi koja pije igraju ključnu ulogu u njenom oporavku. Porodica je često najvažnija karika u tom procesu,” objašnjava ona, podvlačeći da podrška i razumevanje okoline mogu značajno uticati na uspeh lečenja. Porodice koje su aktivno uključene u terapijske programe, poput porodičnih saveta ili grupne terapije, često beleže bolje rezultate. Zajedničko suočavanje sa problemima i razvoj komunikacijskih veština mogu doprineti stvaranju zdravijeg okruženja za oporavak.
